Đorđić u Skupštini Mrdiću: Koja su vaša naučna dostignuća?

„Kolega Mrdiću, čime ste se vi u životu bavili i šta ste radili? Koja su vaša naučna dostignuća? Razumeo bih da je kolega Đukanović, koji je u toj materiji deset, petnaest ili više godina i stalno o tome govori. Ali čime ste se vi bavili i šta ste radili? Čime ste vi delegirani da predložite ovako bitan zakon?“ – upitao je u Narodnoj skupštini Srbije narodni poslanik i član Pokreta radnika Sloga – Struka Đorđo Đorđić, dovodeći u pitanje stručnost predlagača zakona iz oblasti pravosuđa.

Đorđić je istakao da problem nije u formalnom obrazovanju ili biografijama pojedinaca, već u činjenici da se ključni sistemski zakoni predlažu bez adekvatnog znanja, iskustva i kredibiliteta, što, kako je rekao, unapred obesmišljava njihovu primenu.

Govoreći o stanju u pravosuđu, upozorio je da sudije i tužioci rade pod konstantnim političkim pritiscima, sa jedne strane vlasti, a sa druge opozicije, zbog čega ne mogu da obavljaju svoj posao samostalno i nezavisno. Takav ambijent, prema njegovim rečima, onemogućava ostvarivanje pravde i dodatno urušava poverenje građana u institucije.

Posebno je kritikovao višegodišnje ćutanje vrha pravosuđa o ozbiljnim problemima u sistemu, ističući da izostanak reakcija čak i nakon teških društvenih tragedija predstavlja sramotu i dokaz duboke institucionalne krize.

Đorđić je naglasio da je jedini zakon koji je suštinski morao biti donet – zakon o poreklu imovine – godinama izostajao, dok istovremeno postoje sudije i tužioci sa ogromnom imovinom, nasuprot građanima koji sudske sporove vode po deset ili petnaest godina, često prodajući ličnu imovinu da bi platili troškove postupaka.

Ocenio je da reforma pravosuđa nije donela stvarne promene, navodeći kao primer nepotizam i porodično zapošljavanje u sudovima i tužilaštvima, što je, kako je rekao, nedopustivo jer pravosuđe nije privatna svojina.

Ukazao je i na činjenicu da su plate sudija i tužilaca među najnižima u Srbiji i regionu, poručivši da država mora da se bavi tim osnovnim pitanjima, umesto političkih rasprava koje građane, kako je rekao, suštinski ne zanimaju.

Na kraju izlaganja, Đorđić je poručio da zakoni moraju biti donošeni tako da građani osete stvarnu pravdu, da se sudski postupci ne razvlače unedogled i da u pravosuđu pobeđuje pravo, a ne politika.

.