Veselinović u Skupštini traži hitnu reformu zdravstvenog sistema

Narodni poslanik i predsednik Pokreta radnika Sloga–Struka, kao i predsednik sindikata Sloga, Željko Veselinović, tokom skupštinske rasprave po amandmanu ukazao je na duboku krizu zdravstvenog sistema u Srbiji. Istakao je da je nedostatak ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu, kadrovsku politiku i preventivnu medicinu doveo do stanja u kojem, kako je rekao, „zdravstveni sistem postaje rak-rana ove države“.

Veselinović je podsetio da se u bolnice decenijama nije ulagalo, a da danas Srbija nema dovoljno lekara i medicinskog osoblja. Naglasio je da zbog malih primanja i loših radnih uslova mnogi zdravstveni radnici odlaze u inostranstvo ili prelaze u privatni sektor, dok se istovremeno povećava broj privatnih ordinacija u kojima građani moraju da plaćaju značajne iznose za osnovne zdravstvene usluge. Posebno je upozorio na alarmantne liste čekanja, gde pacijenti za pojedine operacije, poput ugradnje veštačkog kuka, čekaju i po nekoliko godina.

Predlog reforme: finansiranje zdravstva iz budžeta i obavezni sistematski pregledi

Ukazujući na važnost prevencije, Veselinović je ocenio da građani Srbije nisu navikli da se preventivno pregledaju, iako je takav pristup višestruko jeftiniji i efikasniji od kasnog lečenja. Naveo je da bolest u poodmakloj fazi postaje višestruko skuplja za državu, a šanse pacijenata za izlečenje značajno opadaju.

U svom izlaganju predložio je konkretno rešenje zasnovano na modelu koji je, kako je objasnio, uspešno primenjen u Crnoj Gori. Prema tom modelu, obavezno zdravstveno osiguranje ne bi više direktno plaćali poslodavci, već bi se u potpunosti finansiralo iz budžeta Republike Srbije. Istakao je da se i danas približno dve trećine zdravstvenog osiguranja finansira iz budžetskih izvora, te da bi poslodavci sredstva oslobođena ukidanjem ove obaveze mogli da usmere u povećanje zarada zaposlenih i nove investicije.

Veselinović je predložio da poslodavci jednom godišnje budu obavezni da svakog zaposlenog upute na detaljan sistematski pregled u državnim zdravstvenim ustanovama. Objasnio je da to ne bi smeo biti formalan pregled, već temeljna zdravstvena analiza koja bi omogućila rano otkrivanje bolesti i sprečavanje ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

Jačanje kadra i primarne zdravstvene zaštite kao ključ oporavka

Naglasio je da bi taj model doneo višestruke koristi, jer bi se deo sredstava vraćao zdravstvenom sistemu kroz plaćanje pregleda državnim ustanovama, dok bi istovremeno doprineo očuvanju radne sposobnosti zaposlenih i rasterećenju sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite.

Govoreći o kadrovskim problemima, Veselinović je apelovao na Ministarstvo zdravlja i Vladu Srbije da pojednostave procedure zapošljavanja zdravstvenih radnika i omoguće povećanje njihovog broja. Podsetio je na ranije inicijative iz perioda pandemije, kada je određen broj zaposlenih u zdravstvu dobio stalni radni angažman i kada su povećane zarade vozačima hitne pomoći, ali je ocenio da to nije dovoljno.

Pozvao je nadležne da obezbede bolje uslove rada kako bi zdravstveni sistem mogao da funkcioniše kvalitetnije, posebno u domovima zdravlja koji sada rade 24 sata dnevno. Upozorio je da bez dodatnog kadra neće biti moguće izdržati takav režim rada, te da bi se pritisak na hitnu pomoć, urgentne centre i druge ustanove morao smanjiti upravo jačanjem primarne zdravstvene zaštite.

Veselinović je zaključio da je neophodno sistemsko rešavanje problema u zdravstvu i istakao da ulaganje u zdravstveni sistem mora postati prioritet države.

„Ako ne reagujemo na vreme i ne vratimo dostojanstvo zdravstvenim radnicima i pacijentima, rizikujemo još dublji kolaps sistema. Zdravlje građana mora biti iznad svake političke i ekonomske kalkulacije,“ poručio je Veselinović.

Informativna služba

.