Trenutna poslovna adresa:
Beograd, ul. Nušićeva 6/3
- Telefon: +381 11 408 16 03
Veselinović: Radnike su varali i vlast i opozicija, dosta je bilo! Niko više nema pravo na blanko podršku.
INTERVJU: ŽELJKO VESELINOVIĆ
Predsednik Radničke partije i Udruženih sindikata Srbije „Sloga“
Pitanje: Danas ste sa nama kao sindikalac, narodni poslanik, političar ili, kako vas neki nazivaju, „Vučićev opozicionar“?
Željko Veselinović: U suštini, ja sam pre svega sindikalac. To je moj posao i profesija već više od dvadeset godina i verujem da će tako ostati dokle god budem aktivan. Narodni poslanik i politički aktivan čovek postao sam upravo zato što sam sindikalac i zato što sam želeo da borbu za radnička prava prenesem i u institucije.
Kod nas je još uvek tabu tema da sindikalci budu politički aktivni, ali je u razvijenim demokratijama sasvim normalno da ljudi koji dolaze iz sindikata učestvuju u radu parlamenta i drugih institucija. Ako želite da menjate zakone u korist radnika, onda morate biti prisutni tamo gde se zakoni donose.
„Sa predsednikom države treba razgovarati“
Pitanje: Pre nekoliko meseci bili ste na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Mnogi su vas zbog toga kritikovali. Zašto ste otišli na taj sastanak?
Željko Veselinović: Zato što smatram da razgovor nikada nije pogrešan. Nisam otišao kao političar, već kao predsednik sindikata. Tokom svoje sindikalne karijere razgovarao sam sa Borisom Tadićem, Vojislavom Koštunicom, Mirkom Cvetkovićem, Ivicom Dačićem i, naravno, razgovaraću i sa Aleksandrom Vučićem.
Za mene je predsednik države institucija. Ako želite da rešavate probleme radnika i građana, morate razgovarati sa institucijama. Protiv sam mržnje, podela i politike u kojoj se ljudi automatski proglašavaju izdajnicima samo zato što su razgovarali sa nekim.
Na sastanak sam otišao javno. Nije bilo nikakvih tajnih pregovora. Razgovarali smo o političkoj situaciji, izbornim uslovima i stanju u društvu. Smatram da je za Srbiju korisnije da se razgovori vode u institucijama nego na ulici.
„Nisam izgubio poslanicu, izgubili smo tehnički poslanički klub“
Pitanje: Nakon tog sastanka ostali ste bez poslaničkog kluba jer su dve poslanice napustile saradnju sa vama.
Željko Veselinović: To nije bio gubitak članova Radničke partije. Reč je o poslanicama koje nisu bile članice naše stranke. Imali smo tehničku saradnju kako bismo formirali poslanički klub i dobili više vremena za rad u parlamentu.
One su procenile da ne žele da budu deo poslaničke grupe koja je razgovarala sa predsednikom države i to je njihovo pravo. Mi smo nastavili dalje i formirali novu poslaničku grupu sa drugim kolegama.
Važno je razumeti da sam na sastanak otišao kao predsednik sindikata. O tome sam se prethodno konsultovao sa rukovodstvom Sindikata „Sloga“ i odluka da se ode na razgovor doneta je jednoglasno.
„Potpise za osnivanje Radničke partije skupljali smo više od godinu dana“
Pitanje: Tokom osnivanja Radničke partije često su se pojavljivale tvrdnje da vam je vlast pomogla da prikupite potpise.
Željko Veselinović: To su besmislice. Potpise smo počeli da prikupljamo 10. decembra 2024. godine, na Međunarodni dan ljudskih prava, a završili smo 25. decembra 2025. godine.
Dakle, proces je trajao više od godinu dana. Da nam je bilo ko iz vlasti pomagao, potpisi bi mogli da budu prikupljeni za nekoliko dana. Umesto toga, suočavali smo se sa ozbiljnim problemima.
Na primer, nismo uspevali da dobijemo prostorije za overu potpisa. Obratili smo se desetinama mesnih zajednica širom Srbije i uglavnom nailazili na zatvorena vrata. Zbog toga mi je smešno kada neko tvrdi da smo imali podršku sistema.
Bio sam svestan da će biti spinova, lažnih optužbi i pokušaja diskreditacije. To je cena političkog delovanja. Međutim, činjenice govore same za sebe.
„Od prvog dana u Železari bunio sam se protiv nepravde“
Pitanje: Kako je počeo vaš sindikalni put?
Željko Veselinović: Mislim da sam od detinjstva imao izražen osećaj za pravdu. Uvek sam reagovao kada sam smatrao da se nekome čini nepravda, bez obzira na posledice.
Počeo sam da radim u Železari Smederevo 1995. godine. Već prvog dana odbio sam da obavim posao jer nam nisu obezbedili odgovarajuću zaštitnu opremu. Nije problem bio rad, već činjenica da se od nas očekivalo da rizikujemo zdravlje bez osnovnih uslova za bezbedan rad.
Kasnije sam zbog svojih stavova često imao problema. Kažnjavan sam, ulazio u sukobe sa rukovodstvom, ali nisam odustajao. Vremenom sam shvatio da je sindikat mesto kroz koje radnici mogu organizovano da se bore za svoja prava.
Od poverenika u fabrici prošao sam praktično sve funkcije u sindikalnom pokretu – od fabričkog i granskog sindikata do predsednika republičkog sindikata. Radio sam deset godina u proizvodnji, u teškoj industriji i metalurgiji. Moji roditelji, bake i deke takođe su radili u Železari. Ja sam, jednostavno, dete radničke klase.
„Studentski pokret je imao energiju, ali politika traži program i ljude“
Pitanje: Govorili ste da studenti treba da izađu na izbore, a ipak ste kasnije kritikovali ideju studentske liste. Kako to objašnjavate?
Željko Veselinović: Nema tu nikakve kontradikcije. Ja sam podržavao studente i podržavam ih i danas. Govorio sam na prvomajskom skupu kao predsednik sindikata, ne kao političar ili narodni poslanik. Taj skup su organizovali reprezentativni sindikati uz podršku studenata i bio je posvećen radničkim pravima.
Mesecima smo sarađivali sa studentskom radnom grupom na izmenama Zakona o radu i Zakona o štrajku. Verujem da će mnogi predlozi koje smo zajednički razmatrali biti deo njihovih budućih programskih dokumenata. To pozdravljam.
Međutim, situacija se promenila onog trenutka kada je studentski pokret počeo da ulazi u političku sferu. Deo studenata se tada povukao i vratio studijama, što je potpuno razumljivo. Politika nije primarni životni izbor većine njih.
Ja i danas podržavam studente, ali ne mogu unapred da podržim bilo koju listu dok ne vidim njenu politiku, program i ljude koji se na njoj nalaze. Država nije igračka. Nije dovoljno reći da ste protiv vlasti. Morate pokazati ko će sutra voditi zemlju i na koji način.
„Srbiji nisu potrebne samo promene, već i sposobnost da se država vodi“
Pitanje: Kažete da ne možete da podržite studentsku listu unapred. Zašto?
Željko Veselinović: Zato što država mora da funkcioniše svakog dana. Moraju da rade zdravstvo, prosveta, policija, vojska, lokalne samouprave, javna preduzeća. Moraju da se isplaćuju plate i penzije.
Mi danas možemo da kritikujemo vlast koliko god hoćemo, i često s pravom, ali pitanje je ko će sutra preuzeti odgovornost za vođenje države.
Kada se desio 5. oktobar, ljudi su znali ko su lideri DOS-a. Znali su ko će biti ministri i ko će preuzeti ključne funkcije. Danas takva situacija ne postoji.
Ne možete očekivati da vam neko da blanko podršku samo zato što ste studenti. Ja ne dajem blanko podršku ni svom detetu, a kamoli ljudima koje ne poznajem. Podržavam ideje, program i ljude kada ih upoznam.
„Smenjivost vlasti je neophodna“
Pitanje: Ipak ste rekli da biste glasali za listu sastavljenu od najboljih studenata.
Željko Veselinović: Zato što smatram da je smenjivost vlasti neophodna za svako društvo. Vlast mora da bude smenjiva. To je osnov demokratije.
Ali jedno je podržati smenu vlasti, a drugo je verovati da će svaka nova politička struktura automatski biti uspešna. Iskustvo nas uči da to nije tako.
Poslednjih godina imali smo više političkih pokreta i organizacija koje su nastajale brzo, okupljale veliki broj ljudi, a zatim se raspadale čim su došle u priliku da donose odluke.
Problem nije u poštenju ili stručnosti pojedinaca. Problem je u tome što politika zahteva organizaciju, hijerarhiju, odgovornost i zajedničku strategiju.
„Politika nije skup individualaca, već timski rad“
Pitanje: Smatrate li da bi se ista stvar mogla dogoditi i sa studentskom listom?
Željko Veselinović: Iskreno, mislim da postoji velika opasnost da se to desi.
Pogledajte primere iz prethodnih godina. Imali smo političke projekte koji su ostvarivali ozbiljne rezultate, a zatim se raspadali čim su se pojavila prva neslaganja.
Kada okupite veliki broj ljudi koji nisu prošli kroz zajednički politički rad, nemaju zajedničku ideologiju, program i organizaciju, vrlo brzo dolazi do sukoba.
Politika je timski rad. Potrebni su program, organi stranke, odgovornost i disciplina. Kada toga nema, dobijate veliki broj pojedinaca koji imaju različite stavove o ključnim pitanjima.
Pre ili kasnije otvaraju se teme poput Evropske unije, Rusije, NATO-a, ekonomije, socijalne politike, Kosova i mnogih drugih pitanja. Tada postaje jasno da nije dovoljno samo biti protiv vlasti.
„Ne podržavam nikoga unapred“
Pitanje: Deluje kao da ste mnogo kritičniji prema studentskom pokretu i opoziciji nego prema vlasti.
Željko Veselinović: Ne bih se složio sa tim. Mi smo opoziciona stranka i politički protivnik vlasti. Ali ne smatram da bilo ko treba da dobije blanko podršku.
Moja pozicija je jednostavna. Podržavam program, politiku i ljude kada ih upoznam. Ne podržavam nikoga unapred.
Ako bi me sutra pozvali predstavnici studentskog pokreta i rekli: „Ovo su naši ljudi, ovo je naš program, ovo su naši ciljevi“, saslušao bih ih i doneo svoj sud.
Ne tražim ništa za sebe. Ne tražim funkcije niti bilo kakvu korist. Ali ne mogu da podržim nešto o čemu ne znam dovoljno.
U politici poverenje mora da se zasluži. To važi za vlast, za opoziciju, za studentski pokret i za Radničku partiju.
„Naši protivnici nisu ljudi, već politika koja zanemaruje radnike“
Pitanje: Protiv koga se danas bori Radnička partija? Protiv SNS-a, opozicije ili studentskog pokreta?
Željko Veselinović: Nemamo neprijatelje. Imamo političke protivnike.
Mi smo opozicija vlasti, ali nismo opozicija državi. To je velika razlika.
Naša borba nije usmerena protiv pojedinaca. Mi se borimo protiv politika koje zanemaruju radnike, penzionere i obične građane.
Zalažemo se za drugačiji Zakon o radu, veća radnička prava, jače sindikate i dostojanstven život od rada. To su pitanja koja su za nas važnija od bilo čijih ličnih sukoba.
Zbog toga ćemo podržati svaku inicijativu koja ide u korist radnika, bez obzira od koga dolazi. Ali isto tako zadržavamo pravo da kritikujemo svakoga kada smatramo da greši. To je suština politike koju zastupamo.
„Ne podržavam nikoga na blanko, pa ni studentsku listu“
Pitanje: Između redova se stiče utisak da već znate neka imena koja bi mogla da se nađu na studentskoj listi. Da li je to tačno?
Željko Veselinović: Znam jedan deo ljudi koji se pominju i među njima ima onih koje veoma cenim. Kao pozitivan primer navešću profesora Marija Reljanovića, jednog od autora predloga Zakona o radu koji podržavaju i Sindikat „Sloga“ i Radnička partija. Reč je o stručnom i časnom čoveku i sa takvim ljudima nemam nikakav problem.
Međutim, postoje i ljudi koje poznajem iz svoje dosadašnje karijere, a prema kojima imam ozbiljne rezerve. Neću pominjati njihova imena, jer ne želim nikoga da targetiram niti da mu dajem na značaju. Ali reč je o ljudima sa kojima sam godinama sarađivao i za koje smatram da su lični interes često stavljali ispred svega drugog.
Problem vidim kada neko decenijama uživa sve privilegije sistema, bez obzira na to ko je na vlasti, a onda odjednom postane simbol promena. Dok su neki godinama trpeli otkaze, mobing, premeštanja i pritiske zato što su se borili za radnička prava, drugi su sve vreme bili deo sistema i koristili njegove pogodnosti. To kod mene izaziva sumnju.
Zato ne podržavam nikoga unapred. Moram da vidim program, politiku i ljude. Tek tada mogu da kažem da li nešto podržavam ili ne.
„Prvi sam otvorio pitanje Jure i uslova rada u toj kompaniji“
Pitanje: Pomenuli ste kompaniju Jura. Koliko je to pitanje bilo važno za vaš sindikalni angažman?
Željko Veselinović: Veoma važno. Kada danas čujete priče o radnicima koji su trpeli poniženja i radili u uslovima nedostojnim čoveka, treba podsetiti da sam upravo ja prvi javno otvorio pitanje uslova rada u Juri.
Priča o pelenama nije bila izmišljena. To je bila priča zasnovana na svedočenjima radnika i činjenicama koje su kasnije potvrđene.
I danas tvrdim isto što sam tvrdio tada. Da sam bio u poziciji da donosim odluke, rukovodstvo takve kompanije ne bi ostalo u Srbiji. Ali problem je što kao opozicija možete da upozoravate, govorite i protestujete, ali ne možete da sprovedete konkretne mere.
Upravo zato smo ušli u politiku. Ne zato da bismo pričali o problemima, već da bismo imali mogućnost da ih rešavamo.
„Jura nije jedina, takvih kompanija ima mnogo“
Pitanje: Da li se situacija u Srbiji danas promenila kada je reč o položaju radnika?
Željko Veselinović: Delimično jeste, ali ne zato što su poslodavci postali bolji. Promenile su se okolnosti na tržištu rada.
Pre deset godina radniku su mogli da kažu: „Ako ti se ne sviđa, uzmi knjižicu i idi.“ Danas je to mnogo teže. Ljudi odlaze u inostranstvo, menjaju poslove i nedostaje radne snage.
Poslodavci su zbog toga morali da ublaže svoj odnos prema zaposlenima. Ne zato što su promenili svest, već zato što nemaju dovoljno radnika.
To ne znači da su problemi nestali. Jura je samo jedan primer. Imamo Linglong i brojne druge kompanije u kojima su radnička prava i dalje ozbiljan problem.
„Kao poslanik možete da ostvarite male pobede“
Pitanje: Koliko jedan opozicioni poslanik zaista može da utiče na rešavanje takvih problema?
Željko Veselinović: Može više nego što ljudi misle, ali ne dovoljno.
Kao narodni poslanik koristio sam mehanizme koje imam na raspolaganju. U pojedinim slučajevima reagovale su inspekcije, pokretani su postupci i otkrivane nepravilnosti.
Ne mogu da zaustavim projekte iza kojih stoji država, kao što je Linglong, ali mogu da ukazujem na probleme, zahtevam kontrole i vršim pritisak na institucije da rade svoj posao.
Ne možete promeniti sistem preko noći. Ali možete da ostvarujete male pobede, korak po korak, i da pokazujete da kršenje zakona neće ostati bez posledica.
„Postoje samo dva modela za smenu vlasti“
Pitanje: Kako je moguće pobediti Srpsku naprednu stranku?
Željko Veselinović: Po mom mišljenju postoje samo dva realna modela.
Prvi je crnogorski model, odnosno više opozicionih lista koje bi sarađivale, ne bi se međusobno napadale i imale bi zajednički cilj.
Drugi model podrazumeva jednu ličnost sa velikim autoritetom koja bi mogla da okupi različite političke opcije i stvori referendumsku atmosferu.
Ljudi žele da vide osobu sa kojom mogu da se identifikuju. Ne govorim o vođi u autoritarnom smislu, već o ličnosti koja okuplja i daje poverenje.
Pored toga, građani moraju da znaju ko su ljudi koji će sutra voditi ključne resore države. To uliva sigurnost.
„Bez razgovora nema jedinstva“
Pitanje: Opozicija često govori o jedinstvu, ali ono izostaje u praksi.
Željko Veselinović: Zato što nema dovoljno iskrenosti.
Ne možete javno govoriti o zajedništvu, a istovremeno jedni drugima podmetati preko društvenih mreža, botova i medija.
Godinama smo gledali kako se dogovori prave i vrlo brzo krše. Imali smo sporazume, zajedničke akcije, pa čak i štrajk glađu zbog izbornih uslova, a onda su se ljudi preko noći posvađali oko toga da li treba izaći na izbore ili ih bojkotovati.
Bez iskrenog razgovora i minimuma međusobnog poverenja nema ozbiljne političke alternative.
„Podržao bih svakoga ko prihvati naš Zakon o radu“
Pitanje: Da li to znači da biste jednog dana mogli da podržite i Srpsku naprednu stranku?
Željko Veselinović: Moj odgovor je vrlo jednostavan i govorim isključivo u svoje ime.
Kada bi bilo koja vlast prihvatila predlog Zakona o radu koji smo pripremili zajedno sa profesorom Marijom Reljanovićem i drugim stručnjacima, ja bih podržao takvu odluku.
Taj zakon bi radnicima u Srbiji doneo prava kakva danas nemaju ni mnogi radnici u razvijenim evropskim zemljama.
To sam govorio i u Narodnoj skupštini. Ko prihvati taj zakon, za mene je politička misija završena. Smatraću da sam ostvario cilj zbog kojeg sam ušao u politiku.
Nakon toga ne bih imao potrebu da tražim funkcije niti političku karijeru. Smatrao bih da sam uradio ono zbog čega sam se godinama borio.
„Nećemo bežati ni od jednog medija“
Pitanje: Nekada ste bili mnogo prisutniji u medijima nego danas.
Željko Veselinović: Delom zato što ne želimo da učestvujemo u propagandnim sadržajima, a delom zato što smo nakon izlaska iz SSP-a praktično nestali iz dela medija koji sebe predstavljaju kao objektivne.
Ali sada, kada je Radnička partija osnovana, odazivaću se pozivima svih medija koji su spremni da omoguće normalan razgovor bez cenzure.
Ako me pozove bilo koji medij i dozvoli mi da govorim o programu Radničke partije i svojim stavovima, ja ću se odazvati.
„Na izbore izlazimo, ali tražimo saveznike“
Pitanje: Očekujete li izbore do kraja godine i sa kim biste mogli da sarađujete?
Željko Veselinović: Lično verujem da će izbori biti održani do kraja godine i da će obuhvatiti parlamentarne, predsedničke i deo lokalnih izbora.
Radnička partija će na njima sigurno učestvovati.
Sa proevropskom opozicijom trenutno ne vidim prostor za saradnju. Razgovarali smo sa pojedinim političkim akterima van tog bloka i ti razgovori se nastavljaju.
Voleo bih da izbegnemo samostalan nastup, ali ne po svaku cenu. Nama nisu važni birači građanske opozicije. Naš cilj su ljudi koji su razočarani u politiku, koji godinama ne glasaju i koji smatraju da ih niko ne predstavlja.
Upravo njima želimo da ponudimo političku alternativu.
„Novak Đoković bi mogao da okupi Srbiju“
Pitanje: Hoće li Radnička partija imati svog predsedničkog kandidata?
Željko Veselinović: Verovatno ne. Još nemamo infrastrukturu ni finansijske mogućnosti za takav poduhvat.
Ali spremni smo da razgovaramo o podršci kandidatu koji može da okupi veliki broj građana.
Lično bih voleo da jednog dana vidim Novaka Đokovića kao kandidata za predsednika Srbije. Smatram da je on najpoznatiji ambasador Srbije u svetu i osoba koja ima ogroman ugled među građanima.
Kada bi postojala mogućnost da se oko jednog takvog kandidata postigne širok društveni dogovor, mislim da bi to bila ozbiljna prilika za političke promene u Srbiji.
Intervju vodila novinarka Maja Vukas.
Tekst uredio novinar P. H.
Ceo intervju
.