Veselinović: Dan posle formiranja vlade u kojoj bi bila Radnička partija radnici bi živeli bolje

Zastupnik Radničke partije Željko Veselinović ocenio je da bi radnici Srbije konkretno poboljšanje svog položaja osetili već dan posle formiranja vlade u kojoj bi bila Radnička partija, kroz veće plate, bolje uslove rada, veću sigurnost zaposlenja i snažniju zaštitu radničkih prava.

Veselinović ocenio je da Srbiji nije potrebna još jedna kozmetička izmena postojećeg Zakona o radu, već potpuno novi sistemski zakon koji bi radnicima garantovao veću sigurnost, dostojanstvene uslove rada i efikasnu zaštitu njihovih prava.

Govoreći u podkastu Radničke partije, on je ukazao da je osnovni problem sadašnjeg Zakona o radu njegova široka mogućnost različitog tumačenja, što, kako ocenjuje, u praksi najčešće ide na štetu zaposlenih, a u korist poslodavaca.

„Taj zakon je napravljen tako da svako može da ga tumači onako kako hoće. I, naravno, on se uvek protumači praktično na štetu radnika, a u korist poslodavca“, rekao je Veselinović.

Prema njegovim rečima, novi zakon mora da bude sistemsko rešenje koje bi, pored Zakona o radu, obuhvatilo i oblast štrajka, inspekcijskog nadzora, Socijalno-ekonomskog saveta i radnih sporova.

Neradna nedelja i 35-časovna radna nedelja

Jedna od ključnih promena za koju se Radnička partija zalaže jeste zabrana rada nedeljom, uz izuzetke za delatnosti koje moraju da funkcionišu neprekidno, poput zdravstva, policije, vatrogasaca i komunalnih službi.

Veselinović smatra da tržni centri i megamarketi ne bi trebalo da rade nedeljom, dok bi za radnike koji u izuzetnim slučajevima moraju da rade tog dana bila uvedena naknada u visini tri dnevnice.

„Logično je da, ukoliko nedeljom cela Srbija ode u velike gradove, u šoping-molove, roditelji u bioskop, deca u Mekdonalds i tako dalje, poslodavci tog dana imaju najveći profit i da mogu radnicima da plate mnogo više“, naveo je Veselinović.

Radnička partija se, kako je rekao, zalaže i za skraćivanje radne nedelje na 35 sati, uz ocenu da kraće radno vreme ne mora da znači manju produktivnost.

Ideja je da se savremeni modeli rada, uključujući hibridni rad i rad od kuće, iskoriste za stvaranje boljih uslova za zaposlene, uz povećanje produktivnosti.

Kraj beskonačnih ugovora na određeno

Poseban problem, prema Veselinovićevim rečima, predstavljaju ugovori na određeno vreme.

Iako postojeći zakon predviđa da zaposleni nakon dve godine rada pod određenim uslovima treba da dobije ugovor na neodređeno vreme, mogućnost različitog tumačenja zakona omogućila je, kako navodi, poslodavcima da radnike godinama drže u nesigurnom statusu.

Radnička partija predlaže drugačiji sistem – šest meseci probnog rada, nakon čega zaposleni dobija ugovor na neodređeno vreme ukoliko je zadovoljio na poslu.

„Ako ti za šest meseci nisi naučio neki posao, u redu, nećeš ga raditi. Ali ako si ga naučio, nema više ugovora na godinu, dve ili pet. Tog trenutka moraš da dobiješ rešenje na neodređeno“, poručio je Veselinović.

Time bi se, prema njegovom mišljenju, prekinula praksa višegodišnjeg držanja radnika u statusu privremeno zaposlenih.

Veće kazne za poslodavce i jača inspekcija

Veselinović je posebno kritikovao sistem inspekcijskog nadzora, ukazujući na nesrazmeru između broja inspektora rada i broja pravnih subjekata koje treba kontrolisati.

Zato Radnička partija predlaže veći broj inspektora, njihovu veću nezavisnost i znatno strože kazne za poslodavce koji krše zakon.

Veselinović je kao primer naveo slučaj u jednoj fabrici u kojoj je, prema pritužbi zaposlenih, 350 žena koristilo jedan toalet, dok je nakon inspekcijskog nadzora firma kažnjena simboličnim iznosom zbog nepravilnosti u vezi sa radnikom koji je održavao toalet.

„Zato upravo tražimo da te kazne za pravna lica ne mogu više da budu simbolične. Inspektor rada mora da može na licu mesta da kazni nekoga sa 500.000 dinara, sa dva miliona, a ne simboličnom kaznom od 2.000 dinara“, rekao je Veselinović.

Poverenik za zaštitu radničkih prava

Jedan od predloga koji bi, prema najavi Veselinovića, mogao da bude dodat u novi zakon jeste i uvođenje poverenika za zaštitu radničkih prava.

Takva institucija, prema njegovoj zamisli, bila bi između inspekcije i suda, sa mogućnošću da vrši nenajavljene kontrole i donosi izvršna rešenja.

Cilj je da radnik ne mora godinama da čeka sudski epilog kako bi ostvario osnovno pravo.

Radni spor najduže šest meseci

Poseban problem predstavlja dužina trajanja radnih sporova. Veselinović navodi da sudski postupci u radnim sporovima mogu da traju godinama, zbog čega radnik koji je nezakonito otpušten ostaje bez egzistencije dok čeka pravdu.

Zbog toga Radnička partija predlaže da nijedan radni spor ne može da traje duže od šest meseci.

Uz to, predlaže se i lična odgovornost rukovodilaca koji nezakonito otpuštaju radnike.

Ideja je da direktor ili menadžer koji donese nezakonitu odluku ne može posledice svog postupka jednostavno da prebaci na preduzeće, odnosno državu i poreske obveznike.

Radnička partija: Zakon o radu mora biti po meri čoveka

Veselinović je poručio da Radnička partija želi da pitanja koja direktno utiču na život građana postavi u središte političke debate.

Prema njegovim rečima, pitanja plata, uslova rada, sigurnosti zaposlenja, zaštite na radu i dostojanstva radnika ne smeju biti potisnuta velikim političkim temama.

„Radnici su najveća snaga jednog društva“, poručio je Veselinović, ocenjujući da bi promene u oblasti rada direktno uticale na svakodnevni život miliona zaposlenih.

Radnička partija zato kao jedan od svojih ključnih političkih ciljeva postavlja donošenje novog, sistemskog zakona o radu kojim bi se, kako navodi Veselinović, radnik stavio u centar radnog zakonodavstva, a poslodavci obavezali da zakon poštuju pod pretnjom ozbiljnih i efikasnih sankcija.

Ceo intervju u podkastu sa Željkom Veselinovićem možete pogledati u nastavku.